Мисија
Техничка школа у Пријепољу је највећа средња стручна школа у општини која образује свестране личности способне за рад, живот и даље напредовање и квалификовање за одређена занимања. Срећа је кад радиш оно што волиш, окружен људима на које можеш да се ослониш, знајући да твој добро обављен посао враћа осмех на лице другима. Трудимо се да код ученика развијемо свест о својим правима али и одговорностима.
Основна делатност школе је школовање ученика у трогодишњим и четворогодишњим образовним профилима у подручју рада машинство, електротехника и текстилство и њихово стручно и професионално оспособљавање како за одређену струку, тако и за ширу професионалну оријентацију, развој радних навика и формирање позитивног размишљања, оспособљавање за практичну примену стеченог знања, као и за даље школовање.
Кратак историјат школе
Техничка школа у Пријепољу вуче своје корене из далеке 1918. године, када је на иницијативу женског добровољног и просветног друштва, у Пријепољу основана Женска занатска (радничка) школа. За ову школу држава је обезбедила учитељицу, а о свему осталом бринули су грађани Пријепоља. У њој су се варошке и сеоске девојке оспособљавале за самосталан рад у предењу, ткању, шивењу рубља, прављењу одела, ћилима… а сеоске девојке су припремане за послове земљорадње и сточарство.
Уз ову женску занатско-радничку школу у Пријепољу је од 1918. године радила, са повременим прекидима, и Вечерња шегртска школа, у којој су трговачки подмладак и шегрти разних заната стицали опште и стручно знање за самосталан рад, као будући трговци и занатлије.
Након рата 1945. године отпочело се са обновом Пријепоља. Године 1946/47. почела је са радом и Радничка школа која је добила име Школа ученика у привреди и занатству, а касније Школа за КВ раднике. Од свог оснивања школа је пролазила кроз различите фазе развоја и реформи у циљу заузимања адекватног места у друштву и привреди. У школи су се изучавала занатска занимања: опанчари, пекари, столари, конобари, кројачи, бербери, бравари, лимари др. Школа се развијала и прилагођавала потребама средине. Постепено су се поправљали и просторни, кадровски и материјални услови.
Касније су у школи образују кадрови потребни привреди средине, тзв.индустријски радници: ткачи, конфекционери, прелци, трговци, угоститељи и сва занимања машинске струке. За 32 године рада Школа је оспособила 2.229 квалификованих радника који су били носиоци продуктивности и развоја производње у општини.
Године 1977.школа за КВ раднике прикључује се Образовном центру за усмерено образовање. Образовни центар се гаси 1980.године и затим Школа за КВ раднике израста у Средњу школу ,,Сретен Вукосављевић’’ и траје до 1990.год. када се издваја угоститељска струка у засебну школу, а школа постаје Машинско-текстилна школа ,,Сретен Вукосављевић’’и под тим називом живи до 1998. године када прераста у данашњу Техничку школу, а исте године уведена је електротехничка струка.
Основна делатност школе је школовање ученика у трогодишњим и четворогодишњим образовном профилима у подручјима рада машинство и обрада метала, електротехника и текстилство.
Визија
Све активности које се у школи предузимају и реализују усмерене су у правцу остваривања визије дефинисани Школским развојним планом 2011-2016.године.
,,Желимо да за период од 5 година постанемо школа са савременим и модерним наставним средствима која ће промовисати добру наставу и квалитетне наставнике, у којој ће сваки ученик и наставник бити задовољнији и гајити односе узајамног поштовања. Настајаћемо да негујемо богаство садржаја личности сваког детета и тежићемо ка сталном самоусавршавању. Постаћемо школа отворена за иновације.’’
(1).bmp)
